INTERVJU SA DŽIBONIJEM, POVODOM NJEGOVOG NASTUPA NA OVOGODIŠNJOJ GITARIJADI

USTANOVA GITARIJADA: Da li će Vas nastup na zaječarskoj Gitarijadi probuditi u Vama osećaj entuzijazma i podsetiti na dane provedene u garaži, spremajući se za plovidbu u muzičkim vodama…

DŽIBONI: Pa, naravno! Sjećam se svog nastupa na Zaječaru 1987. s mojim bendom Osmi putnik. Bili smo odlično primljeni i ostalo mi je u lijepom sjećanju.

USTANOVA GITARIJADA: Posle koncerta u Beogradskoj areni ispred 17.000 ljudi, i nešto intimnijoj seriji koncerata u Sava Centru, da li će repertoar pesama biti drugačiji? Da li još uvek osetite tremu kada vidite prepuno mesto gde nastupate ?

DŽIBONI: Repertoar će biti drugačiji, jer ovo je drugačiji program. Ovo je Gibonni i Vlatko Stefanovski trio. Sviramo najbolje pjesme koje sam imao u svojoj karijeri i na koje je Vlatko oplemenio sa svojom gitarističkom virtuoznošću. To su sve one pjesme, Mirakul, Libar, Činim pravu stvar… s albuma na kojima mi je gostovao… A ja se nalazim u jednoj za mene nostalgičnoj situaciji da sam u ulozi pjevača nekih od najvećih hitova grupe Leb i sol. Tako da je to jedan specifičan program. To nije nešto što se događa svaki dan, pa je i meni i Vlatku to poseban doživljaj.

Gibo & Vlatko 2

USTANOVA GITARIJADA: Da li Vam nedostaje period kada ste bili u grupi Osmi putnik, probe i buka u podrumu pre skoro 30 godina?

DŽIBONI: Imam ja i sada probe i buke u podrumu. To su stvari koje se nikad ne mijenjaju, ha,ha,ha…

USTANOVA GITARIJADA: Dino Dvornik i Vi ste u isto vreme počeli da se bavite muzikom, kako se sećate tog rock n roll vremena?

DŽIBONI: To je bio jedan jako temperamentan period moga života. Učili smo jedni od drugih. A naravno i dovodili u zabludu jedni druge, ha, ha… Sve je bilo jako intuitivno, nagonski, ali zato je i bilo šarmantno. Napisali smo zajedno nekih 15-16 pjesama i drago mi je što neke od njih ljudi i danas pamte.

USTANOVA GITARIJADA: Los Angles Times Vas je izabrao među 15 izvođača na svetu, koji su vredni dolaska na njihove obale, kakav je to osećaj probudilo u Vama?

DŽIBONI: Da vam budem iskren, ja se s njima slažem, ha, ha… Mislim da su se neki na ovim našim prostorima stvarno rodili sa talentom koji je bio neupitan, ali uvijek imaš tu barijeru jezika i ono što sam se uvjerio na svojoj koži, postoji barijera kad dolaziš iz zemlje s malom ekonomijom. Ti možeš talentom otvoriti neka vrata, ali ovdje ne postoje takvi novci koji bi ti držali leđa kad kreneš u borbu s najvećima. To je tema za jedan zaseban intervju.

Gibo
Gibonni, foto: Marina Lukic

USTANOVA GITARIJADA: Nastupićete zajedno sa Vlatkom Stefanovskim, saradnja sa njim počela je na albumu Judi, zviri i beštimlje, pre 16 godina. Koji Vam je najlepši momenat na sceni koji ste podeli sa njim, šta publika može da očekuje na Gitarijadi ?

DŽIBONI: Vlatko i ja dijelimo ushićenje koje osjećamo prema muzici. Mi se i dan danas veselimo kao i prvog dana. Kao da smo tinejdzeri. I vjerujem da nikada nećemo izlazak na stage shvaćati kao hladni profesionalci nego više kao zaljubljenici u muziku i kreativnost.

USTANOVA GITARIJADA: Znamo da komponujete pesme na gitari i da je po Vlatkovom mišljenju odlično svirate…kakvo je Vaše mišljenje ?

DŽIBONI: Pa, ja moram priznati da nikad nisam bio solo gitarist. Nisam puno vježbao skale, ali cijeli život svirat gitaru s prstima. Zanima me harmonija. Rekao mi je jednom Domenic Miller s kojim sam svirao u hotelu Esplanada za dušu, kako ti interesantno sviraš gitaru kao da je klavir. Ja mislim da je on najbolje to detektirao, jer ja jesam išao na satove klavira, a kao gitarist sam samouk. Možda se iz tog poznavanja klavira i nepoznavanja gitare rodio neki neobičan stil.

USTANOVA GITARIJADA: Sarađivali ste sa svetskim muzičarima Manu Kače, Toni Levin ili Pino Paladino, koja saradnja Vam je nadraža ?

DŽIBONI: Pa, sa svim njima koje ste nabrojali. Još bih tu spomenuo Tommy Emmanuela. Imali ste ga prilike slušati u Sava Centru prije par godina. Interesantno je da sam svim vrhunskih muzičarima iz svijeta, kad sam svirao, pitali su me o čemu su mi tekstovi. Instrumentalistima na Balkanu čini mi se da tekstovi nisu toliko važni. Jer ako je tekst sjetan, onda bi bilo dobro i da sviraš u tom raspoloženju. Ili ako je veseo, onda ga i sviraš u tom raspoloženju. Vrhunski majstori uvijek ispoštuju pjesmu. A ne da im je ego u prvom planu.

USTANOVA GITARIJADA: Da li Vam je bolje na kontinentu ili na obali?

DŽIBONI: Na obali!!! (Pa, to je normalno za jednoga Dalmatinca).

USTANOVA GITARIJADA: Kako vidite sadašnju rock muziku na Balkanu i kakva joj je perspektiva, da li ima mladih bendova čiji rad cenite ?

DŽIBONI: Naravno da da. Mogao bih nabrojati mnoge, jer sam se uvijek divio talentu više nego uspjehu. I zahvalan sam svakome ko mi donese dobar CD od nekog novom fantastičnog banda, pa makar bio totalno neafirmiran.

USTANOVA GITARIJADA: Kojom ćete pesmom otvoriti koncert ?

DŽIBONI: To ćemo Vlatko i ja odlučiti deset minuta prije izaska na stage. Kod nas je sve više stvar osjećaja nego nekakve velike strategije. Nama je uvijek najvažnije da bude uzbudljivo do maksimuma ili što je više moguće.

Možda vam se svidi i...

No comment

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.