Tokom ceremonije svečanog otvaranja 47. Gitarijade, 1. avgusta 2013. godine, na carskoj palati „Felix romuliana“ kraj Zaječara biće održana promocija knjige „Zaječarska rapsodija“. Tim povodom, pred Vama je kratak prikaz knjige.

Knjiga autora Zorana Aleksića Alekse „ZAJEČARSKA RAPSODIJA – Istorija Zaječara kroz urbanu muziku 1940–2010.“ predstavlja deo socijalne istorije grada opisane kroz prizmu urbane muzike u kontinuitetu od 70 godina. Urađena je po sistemu hronološkog prikaza ljudi, mesta i događaja redom kojim su stupali na scenu. Složena je u poglavlja koja predstavljaju dekade, počev od četrdesetih godina dvadesetog do kraja prve dekade dvadeset prvog veka. Svako poglavlje počinje kratkim pregledom događaja iz svih oblasti života u gradu na prelamanju dekada (politika, privreda, kultura, sport, zabava), a ostali prostor je posvećen pojedinim muzičarima ili orkestrima koji su svirali šlagere, džez, bluz, rokenrol, odnosno zabavnu muziku uopšte.

Posebne celine zauzimaju disko-klubovi i njihovi disk-džokeji, plesni klubovi i plesači, specijalne emisije Radio-Zaječara posvećene džezu, zabavnoj i rok muzici i njihovi autori i voditelji. Istaknuta je uloga Niže muzičke škole u Zaječaru i Orkestra zaječarskog garnizona u razvoju muzičkog života u gradu. Tu su i priče o zaječarskim učesnicima na Festivalu u Knjaževcu i Takmičenju gradova početkom šezdesetih. Naročit značaj ima odeljak o nastanku i prvim godinama Zaječarske gitarijade, koji na studiozan i dokumentovan način razrešava dilemu o njenim počecima.

Ispričane su priče o 42 muzičara solista i 138 džez i rok bendova, 6 disko-klubova, 3 plesna kluba i 6 specijalnih emisija Radio-Zaječara za pop, rok i džez muziku. Pomenuto je 2.067 imena koja su sistematizovana u odeljku „Indeks imena“. Svi izvori informacija označeni su sa 1.765 fusnota. Knjiga je ilustrovana sa 930 fotografija, štampana na najfinijem papiru u B4 formatu na 370 stranica, prošivena i upakovana u luksuzne tvrde korice. Autor je obavio oko 200 intervjua koji su snimljeni na 90 audio-kaseta od 90 minuta, što predstavlja materijal od 135 sati za radio-emisije. Takođe je sakupio preko 250 audio-snimaka kompozicija zaječarskih bendova koji nisu objavljeni.

Pripovedanje počinje prvim poznatim džez-orkestrom u Zaječaru MADŽO (Maturantski amaterski džez-orkestar) koji je nastao daleke 1939. godine i dalje teče kroz delovanje desetina džez-muzičara u orkestrima posle Drugog svetskog rata, sve do 1963. godine. Tada su utihnuli i poslednji klarineti, saksofoni, tromboni i trube, a sve hrabrije, glasnije i drskije čule su se električne gitare. Samo one, same sebi dovoljne. Krećući se kroz sve stilove u rok-muzici koje su svirali i zaječarski bendovi, autor nas dovodi do mladih repera i hip-hop scene u gradu. Usput su opisane igranke, koncerti, anegdote, moda, pomodni plesovi, mesta za izlaske i zabavu mladih i atmosfera u gradu u svakom navedenom periodu.

ZAJEČARSKA RAPSODIJA je knjiga koja će se čitati više puta, još više puta listati, citirati, iz koje ćete saznati ono što niste znali i podsetiti se onoga što ste znali, ali ste zaboravili. Sada je sve to sačuvano od zaborava za buduća pokolenja. To je prava enciklopedija koja se trajno čuva za decu i unuke.

Najzad je objavljena knjiga koju će čitati sve generacije sa podjednakim interesovanjem i žarom i na koju će Zaječarci biti ponosni, a koja je istovremeno prilog ukupnoj srpskoj istoriji urbane kulture.

Izvod iz recenzije rok-novinara Petra Janjatovića:

„…Priče o prvim rock sastavima u federativnoj Jugoslaviji i ovde imaju onaj nežni štih koji smo zavoleli u seriji „Grlom u jagode“. Kao član jednog od pionirskih zaječarskih bendova Aleksa je, pored ostalog, pedantno navodio na kojim (često skrpljenim) instrumentima su muzičari svirali, što je verovatno bitno samo baš pravim zaluđenicima. Posle romantičnih šezdesetih godina, knjiga prati naivno hipi vreme, strastveno zaljubljivanje u hard rock, beskompromisno posvećivanje panku i novom talasu, žanrovsku raznovrsnost teških devedesetih i novu energiju hip hopa. A tu su i mini eseji o modnim detaljima, važnim igrankama, disko klubovima, školama okretnog plesa, radijskim emisijama i gitarijadama. Dakle, kompletnoj infrastrukturi scene o kojoj smo ipak, tako malo znali. I sve je to garnirano socio političkim pregledima na prelamanju dekada. Ne nedostaju ni lokalne anegdote, čaršijske priče i zadevice. Posebno je dragocen izbor fotografija koje su često rečitije od svega. Kada je počeo da radi na knjizi, siguran sam da Aleksa nije imao pojma u šta se upušta. Ali je izgurao. Uradio je veliki posao i tresnuo dobru šamarčinu bahatom zaboravu.”